HA!

Nekako čudno kako sve počinje sa nekom ''nesrećom'' zahvaljujući kojoj spoznajemo šta dalje. Tako ja bar radim... Tako i sad. Imam utisak de će neki od vas misliti da je ova priča izmišljena ili preuzeta od nekoga, ali ne. Istinita je. Imam potrebu da je ispričam ne da bih čula vaše mišljenje ili nekome otkrila istinu već imam potrebu. Samo to. Kad me neko pita kajem li se ja zastanem par sekundi pre nego što dam odgovor. I da i ne. Bilo je prelepo, ali kajem se. Ceo jedan deo mene umire zato imam razloga da se kajem. Smrt možda rađa nove nade, ali ovoga puta ne znam da li je tako. 

Sad zamurite jako. Onako da stisnete oči dok vam se ne pojave one sitne, male, šarene tačkice.Zamislite devojku. Kakvu god poželite. Zavirite u njene oči. One su pune bajki i obećanja koje nije svesna da može da ostvari. Baš ta devojka žudela je za životo. Životom kakvog su ga drugi opisivali. Sa ludim ljubavima i besmislenim stvarima. Ta devojka nije znala da ima još nešto iza toga. Nije bila sama. Imala je dečka. Jednog predanog studenta. Nekoga uz kog nikad nije razmišljala o ZAUVEK. Prosto je bilo samo lepo imati nekoga. Onda su krenula osećanja. Želela je bar to Z od zauvek, ali on je bio gluv za sve to. Želela je da bude lud za njom. Želela je da kaže dve magične reči, ali se plašila. On je previše prezao od budućnosti. Živeo je suviše za sada, a u tom sada premalo je bilo mesta za nju. Možda je i on nju voleo. Voleo ju je, ali nije znao šta sa tim. Nije znao kako ili jednostavno nije hteo. Iskreno se borila da ga zadrži kraj sebe. On je uvek negde bežao. Sama pomisao da bi mogla biti izbačena iz njegovog života bolela je više od bilo kog poniženja. Zato je trpela da bude ponižena. Svaki put kad bi pomislila da će Sunce napokon obasjati i njih bilo je tu neko novo putovanje, neka nova svađa. U nedogled... Iz straha radila je razne stvari. Umiljavala mu se, zavodila, kukala, svađala se, inatila... Ništa. Nije znao kako... ili nije hteo... A onda se nakon nekog vremena desilo nešto. Internet je veliko čudo. Ako znate da ga koristite. Našla je dušu koja joj je bliska. Iz prva to je samo bio glupavi razgovor koji je vodila više iz besa i osvete ipak trudeći se da ne kaže ili ne uradi ništa za čim bi posle žalila. Kao i uvek bila je oprezna da taj stranac ne pomisli nešto što ona nije želela. Ispostavilo se da i je i stranac u dugoj vezi. Možda srećan, možda ne. Bio je kulturan i iskren kada joj je rekoa kako retko ima hrabrosti da se obrati visokim i lepim devojkama, pa makar i virtuelno. Laskalo joj je. Teško je bilo živeti bez divljenja, njoj, toliko krhkog samopouzdanja. Bila je srećna u saznanju da je poželjna, lepa... Možda ipak, nije on jedini. Tada se rodio bes. Velika lavina. Kako to svi vide osim onog koji treba. Da li mu više nije poželjna? Zašto je sve tako loše sa njima? Zašto se ponaša kao da ne postoji? Kao da mu nije do nje? A drugi, drugi misle da je lepa. Verovatno ima onih koji bi dali sve da su u njenom društvu. Gde li je pogrešila? Igrao se sa njom, bez sumnje, a ona je to dozvolila. Patila je... Onda je po prvi put u životu dozvolila sebi nešto što nikad ne bi. Dozvolla je strancu da tek tako uđe u njen život. Želela je da iz njega crpi snnagu za svoje samopouzdanje. Da se bori protiv nepravde koja joj je naneta!

Pisala je strancu. Bilo je savršeno.